Januarkin svet

...

2010-05-13T15:57:00.002+02:00

Neee, nisam se ulenjila! Samo nisam imala pristojan aparat da fotografisem radove. Tako su odelca otisla neuslikana. Nadam se da ce mi prijateljica proslediti slicice...
No, nije sve tako crno- ono sto ostaje u Tininom vlasnistvu mogu da pokazem. I opet kazem da sam ponosna na sebe sto sam ponovo uspela uraditi nesto bez seme. Tim vise sto sam haljinu/tuniku radila tunizanskim heklanjem. Do sad sam radila ovim stilom samo sal, a njega je najlakse uraditi- ne moraju se dodavati niti oduzimati petlje.
Pocetna ideja bila je napraviti majicu koja seze do bokova, ima obicne, tanke bretele, i kao aplikaciju, zamislila sam veliki zuti maslacak. A onda je Valentini, prilikom prvog probanja palo na pamet da bi to mogla biti tunika, i da je moze nositi i kao haljinu. Izricito je bila protiv aplikacije (necu da je citiram, ali bila je vrlo stroga dok mi je to saopstavala). Tako smo smislile da isheklam jedan karner u zutoj boji, i opheklam gornji deo istom bojom. E, onda je Tina dosla na ideju da bi jako lepo bilo da napravim iluziju kompleta- majice i suknjice. I eto... Nisam ni parala koliko sam mislila da hocu.
Procenite sami kakav smo tim moje dete i ja...

Brisanje prasine...

2010-01-17T22:09:00.002+01:00

Eh, da... sramota me da kazem da me nije bilo mesecima na blogu...
Citavu vecnost trajalo je renoviranje kuce. Tada nisam imala vremena bilo sta da radim, a i da sam htela, nisam mogla doci do heklice :-P Samo onaj ko je pustio majstore u kucu moze da zna koliko ih se tesko otarasiti.
E, onda sam "ispucala" svu mogucu energiju, i bas mi je prijalo lencarenje. Dobra vest- mozak je poceo da mi radi, a losa je da sam se navikla na lenjost! Nije dobro...
Nisam nesto posebno radila svih ovih meseci... nekoliko sesirica, tek toliko da ne zaboravim drzati heklicu u ruci. Nazalost, slika nema...
No, dobra stvar je da sam slikala svoje dete, i sasvim slucajno je nosila kapu i sal koje sam joj isheklala... taman da malo zasarenim post :)
Inace, resila sam da zavrsim davno zapocetu torbu (pre dva-tri meseca je poceh), a neki dan sam pocela i nesto slatko, maleno... videcete... nadam se...

Bikini (koji bih i sama obukla)

2009-04-28T11:53:00.002+02:00

Zadesila me gripa prosle nedelje... bas sam bila bezveze. I nista nisam mogla raditi... A planirala sam muzevoj rodjaci pokloniti nesto sto je nesvakidasnje. Izbor je pao na bikini (htedoh torbu, ali mi je bilo glupo da joj poklonim jos jednu (kao pretprosle godine)). I sve bi islo lepo i bez nervoze, da nije bilo gripe :( Tako sam ovaj bikini uradila u zadnjem casu... Legoh u 4 ujutro... ali, vredelo je...

Narandza :)

2009-04-16T17:23:00.005+02:00

Definitivno sam se zauvek oprostila od svog fotoaparata, uz sve moguce pocasti :( Do daljnjeg sam primorana da slikam radove (i bilo sta drugo) mobilnim telefonom. Uteha je da mi slike nisu nikad bile bas nesto, pa se nece ni primetiti razlika :))

Odavno skupljam hrabrost da napravim neki odevni predmet za svoju devojcicu. Uspeh u tome neki dan... Ta- daaa, prva majica koju sam isheklala. Nije bilo velikih problema u "provaljivanju" seme (radih, kao i obicno, bez nje).

Leksikon

2009-02-13T23:14:00.004+01:00

Odem ja na blog drage Joe* , da vidim je li konacno okacila svoj diiivan filcani nakit (posto sam je prozivala u njenom chat boxu zbog toga :))) ), kad tamo- mene ceka novi zadatak... popunjavanje leksikona. Nadam se da cu i sad uzivati u popunjavanju, kao zadnji put kad sam ga popunjavala... pre vise od 15 godina... auuu.
Krecem :)

1.Ime: Sanela

2.Nadimak: Saki, Mima (ne pitajte zasto, ne znam kojom logikom), Snupi

3.Da saznam da me neka cura tracari...
U momentu posizim, a u drugom shvatim da nije vredno obracanja paznje na to... seljacki receno "puca mi kais za to"

4.Najvise komplimenata dobila sam na racun:
Komunikativnosti. I psihicke izdrljivosti :))

5.Kad se osecam sexy,obucem:
Pf... nemam pojma. Odecu ne povezujem sa vec postojecim sexy osecanjem :))

6.Nikada u zivotu nisam probala:
Skoljke (niceg drugog ne mogu da se setim, a da nije extremno)

7.Najbolji ljubavni savet koji sam ikada dobila:
"Ne primaj ljubavne savete."

8.Poslednji put sam plakala:
Pre par nedelja. Placem samo kad sam extra besna (toliko da, da ne pocnem da placem, sastavila bih doticnu personu koja me iznervirala sa zemljom).

9.Mislim da je super kod muskarca:
Kada stoji s obe noge na zemlji.

10.Totalno sam ovisna o...
Netu. Bolje to da kazem... Negde ispod napisah o svom drugom poroku.

11.Lepo je biti u vezi:
S nekim ko je spreman na kompromise. Bez kompromisa nista.

12.Znam da sam zaljubljena kad:
Kada ceo susret "odigram" u glavi, a pri susretu nista drugo ne uspe da mi se desi, sem crvenjenja usiju i zamuckivanja. Tako bese pre nekih devet godina :)

13.Outfit u kojem provodim slobodno vreme:
Obicno sam u trenerci ili nekim lezernijim pantalonama i pamucnim majicama.

14.Nikada ne izlazim iz kuce bez:
Novcanika i kljuceva. Mobilni redovno zaboravljam, i bas tada se sete svi da zovu :)))

15.Moze me instant ohladiti:
Laz na prvom mestu. I velika potreba za dodvoravanjem... sto ne volim uvlakaceeee...

16.Moja najlosija osobina:
Bliski meni kazu sarkazam... mama me zove dr. House. Ne bih rekla da je to lose... nisu navikli, paa... A ja bih rekla da je moja najlosija osobina dzangrizavost... jace je od mene ponekad...

17.Na sebi najvise volim:
Oci.

18.Najcudniji trac koji sam cula o sebi:
Nisam davno cula nijedan. Trac no.1 je definitivno onaj koji je kruzio mojim rodnim mestom (a koji je zapocela meni draga osoba), da sam se udala za nekog starkelju (kada sam se udala za svog muza)

19.Moja najgora navika je:
Konstantno ispitivanje svojih granica izdrzljivosti. Zaista to toliko cesto radim, da se moze nazvati navikom.

20.Kada je u pitanju fizicki izgled:
Bitan je, ali nije presudan.
A sto se mog izgleda tice, trudim se vratiti se na staro :) Polako, ali sigurno.

21.Prijateljice me zadirkuju zato sto:
Pih... na zadnje pitanje ostadoh bez konkretnog odgovora. Ne zadirkuju me.

The end... uspela sam... prezivela. Idem sad da zezam Joe* sto nije nista ostavila novo na blogu :)) Hvala Joe* sto je mene izabrala. Nije vazno za sta, vazno je biti izabran hihihih.

A ja leksikon predajem dragoj Mileni. Vidim da puno radi, evo joj malo razbibrige :)

Pozdravcici od mene :)

Novogodisnji swap na MRR

2009-01-17T15:39:00.003+01:00

E, na ovom sam ucestvovala! Prethodni propustih (mada, s vremena na vreme pomislim sta bih mastovito mogla uraditi da sam ucestvovala.. tema bila "Cokolada").
Elem, tema ovog swapa je bila slobodna. Shvatila sam ja da treba da bude nesto sljokicavo i blesavo, ali, koliko poznajem Nenu Katherine koju sam "izvukla", bojala sam se da joj se previse sljokica ne bi svidelo.
Zato se odlucih za sal radjen tunizanskim heklanjem (i sa sigurnoscu kazem da tako nesto sigurno niko nema :)) ). Sal je radjen osnovnim tunizanskim bodom. Kao dodatak swapu, naheklala sam jednu vesticu. Mislim da sam se smejala svo vreme dok sam je heklala.

A mene je izvukla draga Petrija, koja je pogodila cini mi se do tancina pokloncic. Ovim putem joj se jos jednom zahvaljujem, i ne preterujem kad kazem da me je novogodisnjim ukrasima oborila s nogu! Takodje, i moju devojcicu :)

Beskorisne stvarcice

2008-12-29T13:09:00.003+01:00

... ili, kako moja mama voli reci (to joj je jedna od omiljenih) "Dokon popa i jarice krsti!"
Sinoc sam bas dobila volju za rad. Mozda zato sto nisam optrecena nikakvim rokovima, niti pravim nesto sto mi je potrebno (kao npr. kapa, sal, i kojesta od odevnih predmeta i dodataka, kada zurim i unervozim se do besvesti).
O klizaljkama sam razmisljala danima (vec i vrapci na grani znaju da ja mrzim seme i pracenje istih, isto tako i tutove na engleskom, mada ih razumem). Pronasla sam ih na blogu Sukigirl (pravi fantasticne stvarcice, i kako vidim, luda je za South Park :) ).
Haljinica mi je pala na pamet posle izrade klizaljki. Malo borbe sa predebelom zicom (dok se ne snadjem za tanju), i dobila haljinica i ofinger :)

Jos malo ukrasa

2008-12-11T23:13:00.002+01:00

Nastala su sasvim slucajno. Gledala sam zicu koju mi je muz kupio (zato ne znam koja je vrsta zice :)) za potrebe pravljenja sarenih lilihipa. Pomislila sam kako bih mogla pokusati saviti zicu u neki "bozicni" oblik, ali kako sam nevesta sa klestima, uspeh napraviti samo par srca... zvezdice su mi se nesto savijale i nervirale me, pa sam odustala.
Savijenu zicu sam opheklala, a potom omotala oko njega sarenu traku... Moglo je biti i bolje, ali ovo mi je bio prvi put da baratam s klestima.
Srculenca vec krase nasu jelku :)

Kapica i baletanke

2008-12-09T17:16:00.003+01:00

Zaboravih jos neke pristojnije slike da postavim. Uradila sam nekoliko pari baletanki, ali zbog umiruceg fotoaparata, nisam ih uslikala. Nadam se da cu uskoro. Ovog puta, stavljam slicicu jednog para. Velicina... recimo za jednogodisnju devojcicu :)
I jedna kapica, koju sam trebala staviti za prodaju, ali se Gazdarici toliko svidela, da je postala neki dan ponosni vlasnik iste :)

U predpraznicnom raspolozenju...

2008-12-05T16:50:00.002+01:00

Okusah se i u heklanju ukrasa za jelku :) Nije bilo tesko smisliti motiv, koliko je izvedba bila... pa, recimo, teska. Definitivno rad na sitnim stvarima oduzima jako puno vremena.
Za sad sam uradila jednog Sneska (visine 10 cm, i to vunom... rad na njemu je trajao nepunih 5 sati), nekoliko sarenih lizalica, kao i nekoliko bozicnih vencica (isti motivi kao na slikama). Sad se mucim s nekom sarenom kucicom... ne ide mi. U planu su i salon bombone kao i heklani kolacici.

Tagovanje

2008-10-17T18:45:00.002+02:00

Trebalo mi je dva dana da shvatim o kakvoj se igri radi... inace, ne volim ove zafrkancije (podseca me na ono "napisi ovo pismo i posalji xx osobama. Ne prekidaj lanac, jer te ceka nesreca..."). E, pa sad, samo da kazem: Ziveo kompjuter, i sto ne moram rucno pisati! :) Mene je u ovo "uvukla" draga Nena .
Pravila igre su sledeca:

1. Ostavite link do onoga ko vas je odabrao, i listu pravila na svom blogu.
2. Napisite 7 cinjenica o sebi.
3. Odaberite 7 ljudi na kraju posta i ostavite njihova imena i linkove do njihovih blogova.
4. Obavestite ih da su odabrani tako sto cete ostaviti komentar na njihovim blogovima.

E, pa, hajde da pocnem... nesto o meni...

1. Ne volim ljude koji se deru dok pricaju. Jedna podcinjenica ovde- ne volim ni kad se previse priblize dok pricaju i pipkaju mi, makar ovlas, ruku.
2. Placem samo kad sam besna.
3. Imam cudan smisao za humor... ne "legne" bas svakom.
4. Cesto, dok razgovaram, zaboravim u sekundi sta sam htela reci.
5. Ne znam da lazem. Pokusala sam par puta, ali ne ide.
6. Mnogo pusim... to ce me u grob oterati.
7. Kad mi neko trazi da napisem 7 cinjenica o sebi, sedme nikako ne mogu da se setim :)

Tagujem sledece blogove:

1. Mima
2. Buba
3. Katty
4. Tamara
5. Zorica
6. Skrabalica
7. Radica

Poljubac!

Stariteti

2008-10-11T18:34:00.003+02:00

Opet ja sa svojim "kopanjem" po slikama. Blog sam zapocela mnogo kasnije, nego sto sam pocela slikati svoje radove :)
Evo nekih torbi, koje nisam "izlozila". Vecina njih je pronasla nove vlasnike.

Secanje

2008-10-10T23:18:00.003+02:00

Neko vece sam pokusavala napraviti red u svom Photobucketu (verujte, bolje da nisam, napravila sam zivi haos po forumima na kojima sam postavljala slike). Slucajno, sortirajuci slike, ugledala sam jedan od svojih prvih hekleraja u zivotu... Naime, moja mama me je, pre 13 godina naucila da heklam. Prvi rad, kvadratni oblik, s nekom prostom semom, leteo je u pec, uz majcine reci "Kako gorelo, tako tebi heklanje islo od ruke!" Iju, sto sam tad bila besna, mada je taj kvadrat velicine 10x10 cm licio na sve, samo ne na hekleraj. Onda sam, da bih izvezbala ruku, uradila jos jedan identican, potom uradila jedan milje (ponela sam ga kad sam se udala sa sobom, uslikacu ga jednom prilikom). A onda, kao grom iz vedra neba, dosla mi u ruke mamina "Praktika", i u roku od minute sam se zaljubila u jedan stolnjak. I resila da ga isheklam. Velicina 150 x 150 cm. Mama se zacudila, ali kao i uvek i u svakoj prilici kad nesto naumim, rece: "Samo napred, sine!" Tu mi ona, u sali, rece: "Ne udavaj se sreco dok stolnjak ne zavrsis!" I ja njoj, opet u sali, odgovorim: "Dogovoreno!"
Udah se ja pre nego sto je stolnjak zavrsen... pre nego sto sam stigla do polovine rada. Ni dan danas ga nisam zavrsila... cak bih morala posteno da razmislim gde mi je taj stolnjak... mozda ga jednog dana zavrsim. A do tad, eto, mene veze jedna slatka pricica uz njega.

Crno- bela igra...

2008-10-07T10:43:00.002+02:00

... to je bila tema na prvom konkursu foruma Moj rucni rad.
Ja sam, tom prigodom resila da napravim nesto sto inace ne pravim, a to je ogrlica. Ogrlica je komplet heklana, nema perlica, zica, bisercica- samo konac. Crni i beli, naravno.
Ogrlicu sam radila desetak dana. I zanimljivo, sto se cesto ne desava, je da sam se drzala prvobitne ideje. Ali sam ipak morala napraviti malu izmenu pri kraju. Naime, bilo je zamisljeno da ove crne ruzice nemaju belu ivicu, a posto je crni konac davao nevidjen odsjaj prilikom slikanja, morala sam ih opsiti belim koncem, da bi se videlo razgranicenje. Inace bi crni detalji na ogrlici licili na gomilu crnila.
I, sad, ono sto me je vise obradovalo od krajnjeg izgleda ogrlice- glasovima forumasa osvojila sam I mesto :) Posle svega sto mi se dogadja u zadnje vreme privatno, rekla bih da je ovo bilo sunce posle kise.

Trazeci prigodne seme...

2008-09-23T16:51:00.002+02:00

... za ono sto planiram da uradim, nabasala sam na sve i svasta... i rekla sebi: "Od sad, samo klikni na ono sto ti TREBA, a ne na ono sto ti se SVIDJA... jer nikad nista neces uraditi ako tako nastavis!"
Tako ja, u potrazi za ne semom (seme me izludjuju), vec za slikom jakne koju imam u glavi, a ne umem da crtam, naidjem na jednu, savrsenu za sebe... i drugu... ali, moram izabrati samo jednu... mislim da izbor pada na duzu.
Ko voli nek izvoli, ima i sema. Jedino morate da se registrujete da biste bilo sta videli za "dz".

Free crochet pattern matinee jacket
Free crochet pattern vintage tie jacket

I milion drugih stvari, koje nisam ni smela da pogledam hihihih... videcete...

Kapicu koju nameravam da napravim za Tinu, kao i sal (u istoj kombinaciji. Ne znam kako ce da izgleda, ali znam da ce biti sareno :)), bice "iz glave". Samo moram videti u kom mi je fazonu dete.
Ne znam da li ste videli na mom spisku stvari koje planiram da uradim, ali da pomenem i ovde, pravim jedan prekrivac za decji krevetac, kao poklon za rodjenje bebe :) Mogu vam reci da fino napredujem ( s obzirom da sam se zalila kako zaostajem s radovima od konca)... ostalo je jos nekoliko desetina redova, ali kako sam zavrsila sa umetanjem boja, to ce ici brzo.
Sema za prekrivace mozete naci, koliko vam srce hoce, na ovom mestu.
Jos sam u potrazi za nekom slikom jaknice s kapuljacom za Tinu... mada, nesto mi se mrsti dete zbog te ideje... mozda na kraju pozeli nesto sama... a ja cu verovatno provesti zimu u heklanju stvarcica za njenu lutku :)

Ajme, sto je hladno!

2008-09-22T12:11:00.004+02:00

Bas nas sve iznenadi ovo vreme! Vunu sam uzela ove godine mnogo ranije nego inace u ruke... obicno krajem oktobra to uradim...
A moram i da se pozalim da su se pojavili problemi... ovo vreme je krivo, casna rec! Zaostajem sa radovima od konca, i vec postajem nervozna zbog toga. I tako, dok se nadam da ce mi u medjuvremenu izrasti jos dva para ruku, radim kako stignem... taman sam se ponadala da ce mi heklanje ici brzo, jer je hladno, i moja cura i ja smanjile boravak napolju... i onda me strefi stomacni virus! Najgori od najgorih, cini mi se... opet nista ne mogu da radim... Proci ce i to valjda uskoro... Samo da znate da ovaj post pisem iz 4 puta... u medjuvremenu mislim da sam oborila svetski rekord u trcanju do kupatila nekoliko puta :(
Neki dan sam pokusala postaviti slicicu baletanki od vune, ali mi nesto zafrkava prenos slika... Jel' to svugde tako? Pokusacu ponovo, a ako mi ne uspe, da znate da sam vam ostala duzna jednu slicicu :).
Baletanke su nastale sasvim slucajno. Pokusavala sam da "provalim" mustru na nekim papucama sa dragog mi foruma, i kako mi tut za gornji deo papuce nije isao, kad mi je vec heklica u ruci, napravih sebi nesto za losu cirkulaciju :)
I sad, nekoliko dana posle, zatrpana sam porudzbama baletanki, u raznim bojama :) Bice sareno na blogu!

Nesto sasvim drugacije...

2008-08-29T22:31:00.005+02:00

Ne, nisam resila da pravim nakit... samo su me svrbuckali prsti da bar probam ;) .
Prosle nedelje sam se zanimala pravljenjem perlica od beolina... a i opheklala sam par perlica. Ovo drugo mi je nekako bolje "leglo". Ipak sam ja heklerajka :)
Oni koji su majstori svog zanata, rekli su da su perlice krasne za prvi pokusaj, a oni koji nemaju pojma ni sta je beolin su odusevljeni i vec mi ljube stope hahah.
Ja sam zadovljna kako je sve ispalo, jer sam prvi put imala beolin u rukama, i sve je vise bila zabava, nego neki pokusaj napraviti nesto "wow". U oblikovanju kuglica i dizajnu istih (hahah), pomagala mi je svesrdno moja 4,5-godisnja cerkica. Vec je neke perlice rezervisala za sebe... pravo zensko celjade :) .
E, a onda, kada sam ispucala svu volju za radom, napravila brdo kuglica, pojavio se novi problem- sta raditi s njima uopste?!?
Pojavila se prilika da napravim ogrlicu za poklon jednoj gosci, i mogu vam reci da mi je i ono malo inspiracije iscezlo. Jako mi je zao sto postoje ljudi koji ne cene rucni rad... nekako sam se sva "izduvala" praveci nesto sasvim obicno, a opet, meni drago, jer je svaki komad materijala prosao kroz moje ruke i ispred mojih ociju.
Prvo sam imala u planu da naheklam jednu torbicu, vec sam na "rezervi" sa pamucnim konopcem od kog radim torbe, i cinilo mi se vrlo prikladno kao poklon. A onda- 'ladan tus. "Ja ne nosim torbe, meni torbe smetaju", pa da ne smorim, citav istorijat bolesti mi zena nabrojala (ja kao, fina, da pitam)... i svi njeni problemi zdravstveni su vezani za nosenje torbe (alooo, nisam htela da ti naprvim ranac za planinarenje!). Tu ja savijem svoje somotske usi, i resim da napravim ogrlicu... neku jednostavnu, a efektnu (vidim da zena nosi nakit). Koliko ce se obradovati- ne znam... Pored svog truda da dobijem volju za spajanjem, ja je nisam dobila... sto bi rekli, preko q.. sam radila. Ali, to ne znaci da necu da je pokazem. KoleZinica s MRR me je kudila za sliku, kaze katastrofa. Znaaam, izvin'te, trudicu se da poboljsam fotografisanje (mada mi je fotoaparat na izdisaju, i jedino ga drzi dobra volja jos hahah... pa sam cesto primorana da slikam bez nekog doterivanja... a ono sto ja uslikam, cesto se ne moze ni popraviti... uzas!).
Dakle, evo slicica! Bas me briga, meni se svidjaju perlice. Radjene su uz veliku zabavu s mojom curom. Pa bar ce za nas biti nakita... iiiihhh :)

Moj prvi swap

2008-08-24T23:05:00.003+02:00

Prvi put sam ucestvovala na nekom swapu. I mogu vam reci da je mnogo uzbudljivije nego sto sam mislila!
Skakutanje po kuci kada sam dobila paketic moze se uporediti samo sa decjom radoscu :)
Poklon koji sam dobila od drage Mime, malo je reci da me odusevio. Vec i vrapci na grani znaju da ja obozavam boje... i cvece. I zamislite moje odusveljenje kada sam ugledala divne ljubicaste cvetne mindjuse i isto tako cvetni privezak!
E, u zdravlju ga ja nosila! A vama poklanjam sliku :)

I naknadno da vam pokazem sta sam ja napravila kao poklon svom paru. U pitanju je Anima.art.
Ono sto je najvaznije je da joj se pokloncic svidja :)
Evo slicice (ovim putem se zahvaljujem Animi. art sto mi je ustupila svoju fotografiju).

Kad te uhvati kreativno ludilo!

2008-08-18T23:13:00.003+02:00

Neema, slika ovog puta... samo reci :)
Ja sam opet upala u fazu zvanu licno nezadovoljstvo... ma, nista ne funkcionise normalno ovih dana kod mene. Oci su mi dve nijanse svetlije (to se desava kad puno placem)... ili mi se cini, zbog podocnjaka (koji se, opet, pojavljuju kad puno placem).
Ali... ali, pocinjem da razmisljam o sebi kao umetniku hahah... znate ono, najlepse, najbolje i najnadahnutije stvari, umetnici rade kad su nesrecni.
Tako sam ovih par dana radila sve i svasta- kooonacno sam otvorila pakovanje beolina- prvo pakovanje sa strahom... ozbiljno, frka mi je bila da ga otvorim. Rezultat- posle dva dana imam punu metalnu kutiju raznobojnih kuglica. Nema veze sto je moje dete komentarisalo da su boje praaave za nju (mozete zamisliti sarenis... nema sanse za nesto pametno da ih iskoristim, sem ako ne budem kombinovala sa heklanim kuglicama). Jadna li je moja draga Shishka dzedzala zbog mene na msn-u... kad vidi kuglice, ima da me zadavi garant, i pita za koji djavo mi je objasnjavala dva dana rolatice.
Eeee, a u medjuvremenu je iskrsao swap na http://mojrucnirad.com/forum/ , tako da sam sama sebe izludela gomilom ideja... samo da kazem da sam svakog dana nesto drugo smislila, u potpuno drugoj tehnici i sasvim razlicitim materijalima... da bih se na kraju vratila na prvobitnu ideju. Biser...
E, necu nista da kazem o pokloncicu koji saljem sutra izabranom clanu... ne smem... kad budem smela, javicu odmah ovde :).
Ali, smem da pricam o onome sto nece otputovati... bar ne sad. Jedna od ideja koja mi se motala po glavi je bila torbica cela isheklana od kvadratica, koji se posle spajaju. Cak imam i dve verzije takve torbe u glavi. Prvu verziju sam uradila do pola, i nadam se da cu sutra u radne pohode. Za drugu verziju ce mi trebati malo vise vremena, ali, kako sam ovih dana poludela za heklicom, verovatno ce i ona biti do polovine sledeceg meseca uradjena... Sem ako mi se raspolozenje ne popravi. Onda sam beskorisna!
Novost je i da sam opheklala gomilu kuglica (pravila ih od das-mase, a i cera mi je svesrdno pomogla... njene su izduzene hahah). Bice nesto u skorije vreme i od nakita. A prosto me blam da uradim neki komad nakita, kada odem na Moj rucni rad forum i ugledam neverovatan nakit! E, da mi je samo delic maste nasih kreativaca... eeeh.
I za kraj pitanje... Jel vam delujem kao da sam se rasplinula u milion pravaca? :-?

Zepomanija!

2008-08-12T20:37:00.002+02:00

Neko vreme se bavim svim, samo ne onim sto me ispunjava... pa se onda nadjoh u zacaranom krugu- prvo nemam vremena da heklam, a onda, kad nadjem slobodnog vremena, trosim ga da budem sto vise s mojom curom... a i posle negovanja teskog bolesnika, nisam u stanju ni dve normalne misli da sastavim... Proci ce i to, nadam se...
Nego... nekako sebe naterah da uhvatim heklicu u ruke, i evo sta sam slatko napravila!

Jos malo sesira

2008-06-29T12:02:00.003+02:00

Ostadoh duzna pokazati jos nekoliko. Ovaj duginih boja i narandzasti sa masnom, bili su pravo iznenadjenje... Radjeni su za jednu mamicu. S obzirom da mi "veliki" vazimo za veoooma ozbiljne, cak i kad je neki model ili boja u pitanju, ova narudzba mi je nabacila osmeh na lice! Jupii, jos neko ko voli boje kao ja :)
Ove zadnje porudzbe sam radila opusteno i sa velikim zadovoljstvom... mora da je zbog boja :)

Nesto novo

2008-06-29T10:32:00.003+02:00

Zapravo i nije novo... imala sam problem sa logovanjem na blog. Smirila se ludnica oko sesirica i rokova za izradu istih, tako da sam (konacno) pocela raditi opusteno... onako, za svoj cef, sto bi rekli.

Rad, rad i samo rad!

2008-04-23T21:52:00.003+02:00

Rad je nase opredeljenje hahah... necu puno da pricam, nemam bas vremena... samo da se pohvalim da sam vreeedna... i da me boli sve sto boleti moze...
Evo nekoliko radova...

Setila se ja svog bloga...

2008-03-24T21:49:00.003+01:00

E, svasta od mene... nekako sam smetnula s uma da imam blog.
Nista posebno kod nas... smorila nas zima nacisto. Ja navijam za prolece, a Tina za sneg... jos vise otkako je videla da je napadao u nekim krajevima...
Ja sam se malo primirila, heklam punom parom, zapocela je sezona sesirica. A pocela sam primati i malo "ozbiljnije" porudzbe, upravo heklam prekrivac za krevet. Gospo'n Piglet (Praslin, il' kako ga vec zovu)... uf, 2m x 1,3 m. Zestoko! Nisam nikad radila nesto tako, i iskreno, bila mi je malo frka da primim porudzbu, ali sta je tu je. Na kraju krajeva, sama sam kriva... ja i moj dugacak jezik. Krenulo je naivno, jedna mamica je htela prekrivac za krevet svoje cerke, pa smo sa prekrivaca u duginim bojama stigle i do Pigleta.
Ma, ok je... bar cu nesto novo nauciti... nesto novo kao sto je heklanje prekrivaca. Sve me strah da ce sema da zine i proguta me :)
U najavi su i neke heklane tunike, i jos prekrivaca (ali manjih, jeee).
Pregovaram i sa jednim unikat shopom... ne znam, nisam jos sigurna... nesto mi mnogo kirije traze za jednu manju policu kod njih... a ovaj grad je malo uspavan i nema bas sluha za ono sto ja radim... i radnja nije bas na nekom mestu gde prolazis svaki dan. Pa kad se sve to skupi, nisam sigurna uopste sta cu...
I taaako... sledeci put javljam se sa vise slicica ( ako prezivim ovo silno heklanje).
Za sad samo dve slicice sesirica. Sezona krece.... SAD!

Najzad smo tu!

2007-12-26T12:31:00.000+01:00

Nije nas bilo neko vreme, tehnicki problemi su bili u pitanju (citaj, bez neta neke tri nedelje, usled menjanja provajdera). Pa, tacno sam izgubila razum!
Auuu, svasta nam se desilo za to vreme! Taman u toj mojoj internet krizi, Tina dobije boginje. 'Ajde, dobro, bilo je i za ocekivati, jer joj se najbolji drugar razboleo... a i preventivno smo je vodili na druzenje s njim... Al' svejedno, bili smo iznenadjeni. I taman drugar ozdravio, dosao u vrtic, isti dan Tini pocele da iskacu sve dve po dve. Kakav je moje dete bolesnik, to je posebna prica. Tri noci je imala temperaturu, toliku da smo je skidali dva puta od 9 uvece do 5 ujutro, buncala je jadna, a uz to sam ulagala sve moguce napore da se ne ceska. I tako... Ja ujutro kao iz masine za mlevenje mesa izasla, a gospodjica, kao da se nista nije desilo. Ona skace po kuci, ja iskacem iz koze!
Posle te tri neprospavane noci, bilo je lakse... mogla sam da spavam. Taman da skupim toliko snage da bih je preko dana mogla "preziveti". Najvise energije sam trosila na ubedjivanje da ne sme napolje.
Joooj, ja se secam svojih boginja, kada sam ih dobila na letnjem raspustu, zavrsetkom drugog osnovne. Temperatura mi se dan i noc nije mogla skinuti nedelju dana i nije mi bilo ni do cega. I tako, secajuci se svog bolovanja, gledam moju Zvrcku... samo na lusteru nije visila... i to samo zato sto je previsoko!
U vrtic je otisla samo zadnji dan pre zimskog raspusta, i to samo zato sto je dolazio Deda Mraz. Za tu priliku sam joj isheklala haljinicu (zapovedila zenska sta cu, a i smirivala sam zivce propisno).
Malko se razocarala, kaze da joj je Deda Mraz rekao samo "Cao!" i pohvalio joj haljinicu. Dok smo se vracale kuci, pricala je kako je DM poseo u krilo da se slikaju, i nista nije rekao za pismo koje mu je poslala (sa listom zelja, uz obrazlozenje da je bila najbolje dete na svetu).
Jos vise je zbunilo to, sto smo videle jos jednog Deda Mraza (doduse sa losom bradom i bez okruglog stomaka) ispred prodavnice sportske opreme. Vesto sam se izvukla objasnjenjem da DM ima mnogo posla, i da je poslao svugde svoje pomagace da bi na vreme stigao za Bozic da podeli poklone.
I tako se dokotrljasmo kuci, otvorismo paketic. Ista pesma kao i prosle godine, kada je dobila paketic od kume- sve bi nacela i sve pojela!Borba!
Nekako smo se uspele dogovoriti da cemo otvoriti jedan slatkis na dan (ne znam samo ko je pobedio... taj dan, u roku od dva sata pojela je jedan No problem, paket zvaka, jedan cips i pola Milke sa jagodom...
U medjuvremenu pojavio se drugi problem. Naime, od prosle godine pisemo pismo Deda Mrazu. Onda to pismo tata posalje. E, onda, za Badnje vece, pred polazak na spavanje, Tina uzme tacnu, stavi tanjiric kolaca na nju, sipa casu mleka, i sve to odnese ispod jelke (naravno DM obozava mamine kolace, i ujutro zateknemo samo mrve u tanjiricu, i belicastu casu. I onda cika i vriska nastaje! No... da ja ne skrenem s teme... Docek Deda Mraza u vrticu je bio cela 4 dana pre Bozica... i 'ajd' sad ti objasni detetu da nije jos Bozic! I tako se Tina iznervirala, kad je shvatila da jos nista od kolaca nisam napravila. Nabacila ljutu facu, podbocila se rukama o struk, par puta tapnula nogom o pod, i rekla "I, sad, sta ti mislis, kako ja da dobijem poklon, kad nema kolaca?!?!" Jedva ubedih dete da do Bozica ima jos par dana... i da bude bez brige, jer cemo kolace napraviti na vreme, da se ne nervira . Naravno, nista ne moze da prodje bez duze analize, pa tako ni ovo. Svakih pola sata me je pitala koliko jos puta treba da prespava do Bozica.
Svake godine prosirujemo Tinino ucestvovanje u pripremama za Bozic. Tako je na primer, prosle godine pomagala u kicenju jelke, a ove godine ju je sama okitila... bar kad smo je kitile prvi put... Kazem prvi put, jer smo je kitile ukupno 4 puta! Prvo, okitile smo je veoma rano, pocetkom decembra. Nismo mogle docekati, paaa... Manjak prostora u kuci je ucinio svoje... Stavile smo jelku na nezgodno mesto. Dodajte na to mene trapavu prirodno- srusila sam jelku dva puta. Jednom sam se prslukom zakacila za nju, pogresno procenivsi razdaljinu sebe od jelke, a drugi put pokusavajuci da dodjem do stekera i upalim lampice. A onda je i Tina zakacila i srusila skroz naskroz, pokusavajuci da da dodje do dugmenceta s lampicama, da promeni "stil" treptanja istih. Da moze, jelka bi nas tuzila. Napravismo mali preraspored u kuci zbog jelke (ili zbog nas?!?), i sad jedna drugu opominjemo kad se previse priblizimo jelki. Pored nje na prstima setamo i zaustavljamo disanje... kakvi smo baxuzi, i od toga bi pala!
Ma show s nama vecito!

Ja sam, dok smo bili bez neta bila vredna i heklala. Napravih par kapica (nisam ih slikala, jer su manje vise kao i ove koje sam postavila ranije). Nesto za narudzbu, nesto za poklon klincima. Rekoh vec, naheklah haljinicu za Tinu, malo sam heklala i za njnu najdrazu lutku (koja divota, sad svako vece moram skidati Sandru (ime lutke) za spavanje s Tinom). I nosiljku za Tininu Sandru, na koju sam veoma ponosna. Inspiracija mi je nadosla u momentu, tako da sam sve ovo uradila veoma brzo, prosto sam se zacudila kojom brzinom sam napredovala. Jesam se malo namucila sa nosiljkom, ali vredelo je svakog Tininog osmeha!

...

2007-11-20T02:13:00.001+01:00

...i jos malo...

Moja ljubav i posao

2007-11-20T02:04:00.001+01:00

Malo cu ziveti od stare slave, pa cu vam pokazati cime se bavim u zadnje vreme...

Nervira me vremenska prognoza

2007-11-18T23:27:00.000+01:00

Sad bi rekao moj dragi: " Tebe, Sanela, bas svasta nervira!" Pa kako da me ne nervira... Najave sneg za proslu sredu. I pao je, necu da lazem. Ali, nisu rekli da ce se otopiti dok jos ne stignemo Tina i ja da napravimo Sneska (a pre toga da se valjamo po snegu, ako mene pitate)... Ok, prebolela sam ja to, ali samo zato sto su ponovo sneg najavili za subotu popodne. I tako, nas dve cekamo... cekamo... i cekamo... Nista! Niks! Corak! Proslo je celih 13 sati subote, i nije pao sneg! Smak sveta!
Kako pogledamo kroz prozor, Tina i ja naizmenicno gundjamo. Inace, te srede kad je pao sneg, Tina se jako iznervirala- morala je ici u vrtic, i dok nisam dosla po nju, sneg se poceo propisno topiti. Mama je kriva!
I tako nama prodje dan u gundjanju zestokom... Tina zaspala i minut kasnije sneg poce padati kao lud! Ma nije moguce. Sreca da imam jos nesto malo zdravog razuma, pa je nisam budila da idemo napolje... Da, da, i to sam u stanju...
Joj, srece jutros, kad smo virnule na prozor! Snega taman toliko da napravimo vojsku Belica! Jupiii! Ali... Ispraznimo ceo ormar oblaceci se slojevito, i izletimo napolje, sve gurajuci jedna drugu... Kad ono kisa pada! Mislim, ne mogu da verujem. Neko se opasno urotio protiv nas, snegoljubaca! I sta sad, nazad nema sanse da se vratimo?!? Bar ne dok nam noge ne budu mokre. I tako u trenu jednoglasno odlucimo da pravimo Sneska, pa sta bude... Ocistim ja prvo onu bljuzgu sa betonskog dela dvorista, dobijem u medjuvremenu tri puta u glavu i jednom za vrat grudvu (mislite da joj nisam vratila?!?!). Propustile smo ovog puta tradicionalno valjanje po snegu. Bice valjda sanse ove zime... E, ove godine je Tina vise nego aktivno ucestvovala u pravljenju Sneska. Taman je sneg bio lepljiv od kise, tako da smo uspele napraviti poveceg. I toliko smo bile odusevljene snegom i pravljenjem Sneska, da smo potpuno zaboravile da taj Snesko mora imati i oci, usta i dugmice... Grrrr... To smo shvatile kad je Tina gospodinu S. stavila svoju crvenu kanticu za pesak na glavu... I sta sad? Trk kod dede u susednoj ulici. Moram naglasiti da zivimo u najnizoj ulici u gradu, tako da se sav onaj sneg i kisa slivaju bas gde mi treba da predjemo ulicu... Pa, mislim, stvarno! Nekako predjemo i preko te "reke", mokre kao moce, stigosmo kod dede, i opljackamo ga... Garant je ostao bez pola tone uglja! Al' nije se bunio... Ne znam samo hoce li nam sledeci put izaci u susret. Brzom brzinom se vratimo kuci, dovrsimo Sneska, i ja shvatim da su mi noge mokre. E, onda je bio fajront! Ali sam imala problem da uvucem u kucu Tinu. Bas nju briga, ima extra nepropusne cizme... Aha... Srecom, spas su bile vodene bojice. Jeste da se njeno umetnicko delo prosirilo i van lista, na novine, i na sto... Al' ja sam konacno obukla suve carape.
Eno ga, Snesko se napola otopio... Al' nema veze, mi smo ga napravile danas. Sad neka ne pada sneg cela tri dana, bas nas briga. Posle cemo opet gundjati...

Dobrodosli...

2007-11-16T12:18:00.000+01:00

... a i ja sama sebi zelim dobrodoslicu... da vidimo, kako ovo funkcionise...